Vaga (balans) života

Kad god nešto gubimo, nešto drugo dobijamo.

Znamo kako vaga funkcioniše? Dva tasa koja drže idealan balans, a šetaju gore ili dole kada su u disbalansu.

Kada gubimo balans u bilo kom segmentu života, jedan tas krene na dole, a drugi na gore. Mi posmatramo taj što je krenuo prema dole, grčevito držimo, ne puštamo, hoćemo to i patimo, a ono što želimo nam i dalje beži iz vida. 

Sa druge strane iza nas se drugi tas diže. Nešto nam se sprema, nešto nam dolazi, ali smo toliko fokusirani na ono što gubimo, da ne uspevamo da vidimo ono što nam dolazi. Često mislimo ili smo čak ubeđeni da je taj tas prazan. A pošto se ne okrećemo, ne možemo ni da znamo. Fokusirani smo na ono što gubimo, ili želimo, a nije naše.

I tako je u svakoj fazi života

Ovo je svet dualnosti i uvek postoje dve strane novčića. Na jednoj strani zemaljske kugle je sunce, na drugoj mrak. Kad god nešto gubimo, uvek ćemo nešto dobiti. Isto tako, kada puno dobijamo, možemo očekivati da ćemo negde (ili nekada) nešto i gubiti. Prirodni zakon je „sve što raste, mora da pada, sve što pada, mora da raste“. 

Kada smo toga svesni, lakše je obraćati pažnju i gledati šta je to što nas čeka iza ćoška. Kada smo u dobrom periodu, manje ćemo se iznenaditi kada se dese loše situacije, a i kada nam je teži period, lakše ćemo u njemu pronaći dobru stranu. Možda nije ono što smo hteli, ali je često u široj slici ono što je dobro za nas. Još veća fora je da često kada prestanemo grčevito da ganjamo to što želimo, samo nam dođe. Puštajući to (donji tas) i prihvatajući ono drugo što nam život donosi (gornji tas), balansiramo vagu, i stvari se same vraćaju, baš onako kako treba da bude.