Školarina života
Ok, svi znamo kako funkcioniše školarina kada idemo na fax, kurs ili bilo šta drugo. Kako funkcioniše školarina u biznisu? A u životu? Da li to uopšte postoji?
Školovanje u određenim oblastima traži vreme i novac. Nekada nemamo ni jedno ni drugo, kao ni mi kada smo kretali sa našim biznisom. Tada imamo puno energije, entuzijazma i potrebni su nam brzi rezultati. Nismo spremni da idemo putem na kom ćemo par godina učiti kako nešto da radimo i onda izaći samo sa teorijom.
Tako krećemo u biznis bez nekih temelja i učimo u hodu. Čak i kada smo godinama u nekom biznisu i imamo iskustva, može se desiti da promenimo branšu kojom se bavimo, pa ide učenje iz početka.
Cena grešaka
U tim situacijama pravimo greške. One nas nekada koštaju vremena više nego što smo planirali, emocija koje se stvore, a vrlo često i novca. To su greške koje se plaćaju „učenjem u hodu“. U početku krenu da nose emocije gubitka sa sobom, a vremenom kako naučimo da je to proces učenja i odrastanja, spremni smo da platimo „samo“ novcem.
Na primer, kao klinci koji se u počecima nisu razumeli u mašine i opremu, tražili smo majstore da nam naprave određenu mašinu za proces proizvodnje. Našli smo ekipu koja se rado prihvatila posla, iako to konktretno nisu nikada pre radili.
Trajalo je više nego što je trebalo i konačan proizvod je bio ispod očekivanja. Da ne kažem krš. Loše smo procenili ekipu kojoj smo dali posao i dobili neadekvatan rezultat.
Koja je bila lekcija?
„Posao daješ kompaniji koja ga je već radila, ne daješ da se uče na tebi“. Takođe, naučili smo bolje da procenjujemo ljude i kompanije.
Koliko je koštalo?
Nekoliko hiljada evra i 6 meseci.
Greške u zapošljavanju
Drugi primer je zapošljavanje. Zaposlili smo osobu koja je delovala iskusno i profesionalno u svom poslu. To je odlično zar ne? Šta je ono što nismo videli? Da se loše ophodi prema svojim kolegama, ima slabije socijalne veštine i loša je u organizaciji iako je stručnjak za ono što radi. Sistem je krenuo da se klima.
Koja je bila lekcija?
Sporo i temeljno zapošljavaj, uradi test i daj sebi vremena za procenu. Uključi ceo tim u proces. Prvo razumi šta je ono što zaista želiš od osobe. Poslaži prioritete i definiši bez čega možeš. I još mnogo toga…
Koliko je koštalo?
Mnogo novca i vremena, jer je teško doneti odluku brzo radi očekivanja da će osoba lako izrasti i promeniti se. A vreme prolazi. Lažne nade. Muka je trajala do momenta priznavanja da smo napravili grešku i da idemo u promenu.
Procena da li neko može i želi da se menja je jedan od izazova za menadžere i vlasnike. To je edukacija koja se plaća iz više puta.
Gubitak je školarina
Imamo još gomilu primera. U prodaji, marketingu, logistici… svakom segmentu poslovanja. Sve smo učili u hodu i plaćali školarinu. Kao preduzetnik ideš da ostvariš svoje ideje i vrlo često u segmente o kojima ne znaš ništa. Tu moramo svi biti spremni da platimo školarinu. Mi smo patili radi grešaka koje smo napravili. Što više vremena provedemo u patnji, to sporije nastavljamo dalje. Što pre shvatimo da je gubitak školarina, saberemo šta smo naučili, zapišemo i put pod noge. To je jedini pravi put. Velikani u biznisu i životu uopšte govore kako posle pada treba što pre da se podignemo iz pepela. Kao Feniks . To je to.
Ovo sve važi uopšteno za život. Ne uče nas precizno ni o biznisu, roditeljstvu, ljubavi, samospoznaji, a danas sve manje i o osnovnim ljudskim vrednostima. Kada krenemo u život, učenje plaćamo sa svim valutama koje su nam dostupne:
- Novac
- Vreme
- Zdravlje
- Energija
- Inteligencija
- Emocije
Kao klinci najviše plaćamo vremenom i energijom. Kasnije ako platimo novcem, srećni smo. Najteže škole često budu one koje nas emotivno rasture. Često su one i najbitnije u našim životima. Opet, bitno je da shvatimo šta smo naučili, očetkamo se i idemo dalje. Nije lako? Nije ni napravljeno da bude lako, jer sam proces uzdizanja nakon grešaka je i jedna od najbitnijih stvari u našem životu. Ta škola je svakom dostupna, neophodna i čak ne možemo da je izbegnemo. Što pre namestimo um da je to samo školsko-životni zadatak, brže ćemo rasti.