Ljubav kao davanje – istraživanja ljubavi 1
Šta je zapravo davanje i kakve veze ljubav ima sa time? Davanje je po meni jedan deo razmene energije. Momenat kada odlučimo, svesno ili nesvesno, da pružimo nešto drugoj osobi. Ono može biti lepo i pozitivno, a može biti i negativno. Možemo dati zagrljaj, a možemo dati i ružne reči. ODLUKU u svakom momentu donosimo samo mi, bilo svesno ili nesvesno.
Energija teče svuda oko nas, pa tako i mi delujemo kao provodnici iste. Setimo se onoga što kažu „osmeh malo košta, a puno znači“. Kada se samo osmehnemo nekome, često dobijemo osmeh nazad. Zašto? Naša energija se prenela na tu osobu, i ako je ona otvorena, prirodno će se vratiti osmeh nazad.
Kada damo nekome poklon, dobijemo sreću i radost od te osobe, osmeh i zahvalnost. To je ta razmena energije. Kada ljubimcu damo pažnju i pomazimo ga, dobijemo osmeh i radost od njega. Kada nekog ošamarimo, često nam se vrati na sličan način. Čista razmena energije 😄.
Ljubav kao odluka?
Ljubav gledamo na različite načine, gledamo ga kao osećaj, emociju, vrednost, energiju… Često bude oličenje naše dece, partnera, porodice ili sveta.
Stephen Covey kaže da je ljubav odluka. To sam pročitao kad sam bio jako mlad, i trebalo mi je dosta godina i iskustva da to zapravo razumem.
Kada povežemo to da smo mi kao ljudi čista energija i da je davanje ono što čini ljubav, polako sve počinje da ima smisla. Mi svaki dan donosimo gomilu odluka i u tom procesu ODLUČUJEMO kome ćemo da damo pažnju, osmeh, novac, vreme… sve različite vidove energije. Da, i novac je energija, potrošeni sati naše energije da bi se do njih došlo i kroz njih činila razmena.
Odluku kome ćemo da damo ljubav, kada i na koji način, opet donosimo nekada svesno, a često nesvesno. Kada nas neko „odradi“ onda delujemo impulsivno, emotivno i dajemo šakom i kapom samo zato što „teče samo od sebe“. U tom momentu često ODLUČIMO da damo ljubav bezuslovno toj osobi do kraja života. Doneli smo odluku jednom, i na nama je da budemo dosledni. Kasnije dolazimo do toga da stvari „ne teku“ baš tako i da moramo da uložimo trud i napor kako bi ispoštovali odluku ili obećanje koje smo dali (ne uvek) u periodu nesvesnog. I šta onda radimo? Opet dolazimo do odluke, da li želimo energiju ljubavi da dajemo do kraja života toj osobi ili ne, kako želimo da nam izgleda ostatak života, ali i kakvu sliku o sebi pravimo samom sebi.
Kao i svuda, potrebna nam je svest i jasnoća ko smo, šta možemo i šta smo spremni da damo u svakom odnosu. Davanje se vrši onda kada nešto imamo da damo. Teško je dati onda kada nešto nemate. Bogati ljudi imaju puno toga da daju, siromašni malo. Naravno, ovde se ne referišem na novac, već unutrašnji svet.
Kako oštrimo sekiru?
Moja odluka je da ću uvek da dam i pomognem kome god ako imam mogućnosti. Za to moram prvo sebe napuniti kako bih imao za porodicu, prijatelje itd… Ako je trenutno moje vreme, ne mogu ga dati prijatelju. Zvuči surovo? Naravno, ali ako se zaglavio u blatu u sred njive, sve ostavljam i idem.
Zapamtite, ako nemate šta da date, nećete ni moći da date. Da bi imali, morate odvojiti vreme da se napunite, nakon čega ćete davati šakom i kapom. Ljubav prema sebi ne znači otpaliti sve ljude i vikati na sav glas kako su svi energetski vampiri i kako ste se zatvorili zato što se volite. To znači planski odvojiti vreme za sebe da se napunimo lepim stvarima i onda možemo planski i davati. U knjizi „7 navika uspešnih ljudi“ Stiven Kavi ovaj princip zove „oštrenje sekire“, što je ujedno i sedma navika. Da bi mogli da sečete drvo, morate povremeno zastati i naoštriti sekiru.
Nakon teških momenata u životu pričamo kako se treba „vratiti sebi“. To je upravo vreme kada treba da se prisetimo šta volimo, u čemu uživamo i time se ponovo napuniti. Tada smo sebi najbitniji i to što radimo nije sebičnost, to je vraćanje u normalu. Kada smo dali sebi, možemo deliti drugima.
Mi kao ljudska bića imamo slobodnu volju i uglavnom ne umemo da je koristimo. Odluke donosimo u afektima radi straha, trauma ili preteranih želja. Davanje je svesna radnja i bitno je biti sabran i svestan kada donosimo odluku kome dajemo bilo šta, a po najviše ljubav. To je ujedno i najteže, jer emocije koje nam dođu kada se zaljubimo nas zamagle potpuno. Zaljubljenost je totalna frka i haos emocija, ljubav je mirna ispunjenost i odlučno davanje.
Lepota zahvalnosti
Mislim da je izuzetno važno da vežbamo slobodnu volju, da proveravamo da li su odluke skroz naše ili su deo trenutnog straha, besa, traume ili jakih emocija. Ako i jesu, lepo je biti svestan i preuzeti odgovornost za njih, pa gde puklo.
Zahvalnost sa druge strane je ono čime se hranimo kada dajemo i to je ta lepa razmena. Očituje se u lepim rečima, osmehu, zagrljaju, radosti itd…
Zato treba biti i zahvalan na ljubavi koju dobijemo jer kada krenemo da je uzimamo zdravo za gotovo, gubi se čitava lepota. I to se vežba. Ako vi nekom dajete a ne dobijate nazad zahvalnost i lepotu, energija razmene je blokirana i odnos ne može dugo da potraje.
Stvari u životu uvek putuju u paru, zato ako vežbamo davanje, treba da vežbamo i primanje. Što lepše naučimo da primamo, to ćemo više i dobijati i biti u mogućnosti da damo još više. I ta energija je neograničena.