Jesmo li spremni na crvenu tabletu?

Počeli smo da radimo na sebi. Došli smo kod psihologa, astrologa, pastora, gurua, učitelja… Kojim god putem da smo krenuli, odlučili smo, kao Neo iz Matrixa, da popijemo crvenu tabletu. Šta ona nosi sa sobom? To je tableta istine, ona koja nam polako otvara vrata u nepoznato (ili zakopano) i tera nas da se suočimo sa svim najlepšim i najgorim delovima sebe. Da podvučem ono „najgorim“. To je put samospoznaje.

Da li smo spremni na to?

Mnogi nisu, u tom slučaju uzimamo plavu tabletu. Vraćamo se u Matrix, spajamo na aparate i nastavljamo dalje. Za one koji su spremni, čeka nas opasna vožnja truckavim putem samospoznaje. Ona ume da traje i životima, ne samo godinama. Sve prirodne stvari i promene traže vreme. Moj put traje desetinama godina i svakim korakom sve više uviđam kako ima sve više toga što nisam video a nisam spreman da priznam ili prihvatim.

Na putu postoji gomila stvari koja nam se neće svideti, i puno toga što će nas konstantno terati da izađemo iz svojih okvira. Kada sednemo preko puta svog terapeuta pa kažemo kako želimo da kontrolišemo svoj život, a ne da to prepustimo nesvesnim traumama ili željama, tada zapravo tražimo ogledalo i vodiča koji će da nam pokaže ko smo mi zaista i kako smo to postali. Možda nam se ne svidi šta ćemo tamo pronaći. U redu je, tempo koji biramo je samo naš, niko nas ne ganja (osim ponekih okolnosti). Zapamtite, samo je bitna upornost, i prava želja da se nastavi kada se nađe na prepreke.

Ali tableta je popijena, i teško je vratiti se u neznanje.

Koliko god da novi uvidi i nova saznanja nose bol i veću odgovornost, toliko je i umirujuća lepota čistoće pogleda. Momenat kada shvatamo da je moć u nama i da možemo da preuzmemo odgovornost za sve u svom životu, ako to želimo, put kojim smo krenuli i istina koju dobijamo postaje kao droga. 

Da li smo svi hrabri to da uradimo? Ne nismo. Kao što rekoh put traje godinama ili životima, kroz proces postajemo i hrabriji i otvaramo sve veća i dublja vrata. Svašta može da iskoči iz njih, a mi vremenom gradimo sigurnost u sebe da ćemo preživeti sve. Samo nastavljamo dalje, zahvalni terapeutima i vodičima što nam osvetljavaju put. Ne zaboravimo, zahvalnost je uvek ključna za dalji rast.