Znamo li zapravo šta je autentičnost?

Da bi bili autentični, moramo da prestanemo da budemo autentični. Ludo zvuči jel? Kopalo mi je mozak kroz godine odrastanja, posla i vaspitanja deteta, a i sebe. Kako onda izgleda i šta je zapravo autentičnost?

Od ljudi koje poznajem većina izgovara tu mantru, kako treba biti autentičan, a mnogi su bili i besni kada to ne mogu. Shvatio sam da su zapravo samo tražili slobodu i dozvolu od okruženja, sveta ili najčešće sebe, da mogu da se ponašaju u skladu sa svojim emocijama, sentimentom i željama. Onaj momenat kada želimo da utišamo neke glasove koji pričaju o našim uverenjima kako bi zadovoljili sebe trenutno.

Onda sam upoznao druge ljude koji su veoma aktivno jurili razne lične ciljeve u životu i pritom gazili svoje emocije zarad postizanja istih.

Posmatrao sam ih da shvatim odakle ti ciljevi dolaze. Vremenom sam razumeo da dolaze iz naših želja i strahova.

Sve to me je navelo da se pitam šta je to autentičnost i koliko je to vezano za ljubav prema sebi? Ja sam bio i u jednoj i u drugoj grupi mnogo puta i posmatrao sebe kako se ponašam i koje su to borbe unutra. Primetio sam da se svi vrtimo u tom krugu konstantno. Takođe sam shvatimo da je to potpuno normalno za ljudska bića.

Četiri bića autentičnosti

Kada pričamo o autentičnosti, pričamo o svakodnevnim aktivnostima, delima i ponašanju koji treba da su u skladu sa onime što mi jesmo, ili mislimo da jesmo kao osoba. Ona je direktno vezana za našu akciju. 

Onda dolazi pitanje, a ko smo mi? Možemo da se posmatramo iz raznih perspektiva i uloga. Na primer: 

• Kao duhovno ili materijalno biće. 
• Kao roditelj ili partner. 
• Kao prijatelj ili terapeut. 
• Kao poslovni partner ili brat.
• …

U tim ulogama često dolazi do razdora unutar osobe. Iz koje perspektive doneti odluku? 

Ta odluka, koliko sam ja do sada naučio, je uglavnom vezana za jednu od četiri stvari ili četiri dela našeg bića:

1. Emocije – želim da delujem u skladu sa time kako se osećam (emotivno biće)
2. Uverenja – želim da delujem u skladu sa svojim uverenjima (duhovno biće)
3. Ciljevi – želim da delujem u skladu sa željama koje imam (mentalno biće)
4. Nagoni – želim da delujem u skladu sa čulima (fizičko biće)

U ovom slučaju, disbalans se pojavljuje kada četiri bića nisu usklađena. Na primer, moja želja da pojedem 100g čokolade je velika, a nije u skladu sa mojim uverenjem da želim da budem zdrav. Koju odluku ću doneti? U tom momentu može biti jača moja želja za slatkim u odnosu na želju da budem zdrav. 

Dugoročno vs. kratkoročno

Tako dolazimo do treće važne stvari koja pokazuje da su uverenja i ciljevi dugoročni, a emocije i želje čula kratkoročne. 

• Uverenja su nam uglavnom ugrađena podsvesno vremenom i mogu ili ne moraju biti trenutno korisna. Mi možemo doneti odluku da ih menjamo. Birajući uverenja, donosimo i odluku kakva osoba želimo da budemo bez obzira kakvi smo sada. Dugoročna aktivnost. 
• Ciljevi isto umeju da budu nesvesni, ali ako su svesni, onda su to naše odluke da postignemo nešto što jako želimo. Npr. da smršamo, zaradimo više novca, nađemo bolje prijatelje, kupimo stan, prekinemo vezu… Dugoročne aktivnosti.
• Emocije se prirodno pojavljuju kao reakcije na razne situacije i govore nam nešto. Zato je jako važno njima se pozabaviti adekvatno, ali ne znači da moramo svaki put u skladu sa njima da delujemo. Važno je videti zašto se pojavljuju te emocije i šta nam dubinski govore, a onda videti da li su usklađene sa našim uverenjima i ciljevima. Traže akciju odmah.
• Kada kažem čula, najviše mislim na sve ono što nam „trigeruje“ čula i čini da se sada, ovog momenta osećamo super. Najčešće je to dobra hrana, seks, cigare, alkohol, droga… Često te stvari koristimo kako bi pobegli od nečega, pa kada se te želje pojave, važno ih je „svariti“ i razumeti zašto su tu. Da li je to realna potreba (gladan sam) ili popunjavanje emotivne praznine sendvičima u 22h. Svakako traže akciju odmah.

Znači imamo tri stvari o kojima moramo da vodimo računa kada pričamo o autentičnosti:

1. Iz koje perspektive ili uloge posmatramo situaciju?
2. Kroz koji filter posmatramo i koje biće zadovoljavamo?
3. Kroz koji vremenski okvir posmatramo?

Koga zadovoljiti?

Mi jesmo ljudska bića koja žive na ovom divnom svetu. Kao takva imamo um, duh, telo i emocije. Razdor unutar nas samih se pojavljuje kada ta četiri bića nisu sinhronizovana. Ako znamo ko smo kao celokupno biće, sa svim aspektima sebe, možemo da počnemo da pričamo o autentičnosti. Dok to ne znamo, ne možemo se razbacivati sa tom reči jer ne znamo zapravo prema kome smo autentični. 

Prema našem emotivnom biću kojem ćemo npr. dozvoliti da besni i vređa ljude oko sebe?

Prema mentalnom biću koje želi po svaku cenu da zadovolji svoj jezik i druga čula bez obzira na posledice? 

Prema duhovnom biću koje nas vodi dugoročno putem razvoja a opet ume da zapostavi ostale delove?

Prema fizičkom biću koji će da zadovolji svoje nagone bez obzira na druge?

Sada smo u pravom sosu! Onom vojvođanskom sa zaprškom! Mi smo kompleksna ljudska bića u procesu razvoja i na tom putu upoznajemo sve delove sebe i pokušavamo da ih sinhronizujemo. 

To je pravi put ka otkrivanju sebe 

Ono što taj put traži jeste da se bavimo time. Da razumemo svoje telo i damo mu ono što mu treba, kao i optimalno užitka. Da razumemo svoje emocije koje se pojavljuju i pozabavimo se njima kako treba, kao i da im damo dovoljno radosti. Da razumemo svoje želje i naučimo kako da biramo koje ćemo da ispunimo, koje ne, a koje kasnije, i zašto. Da se upustimo u duhovnu potragu i razumemo suštinske potrebe naše duše i božansku energiju kojom ona odiše. 

Time što smo dobili ovaj život, dobili smo i odgovornost da brinemo o našem umu, telu, emocijama i duši. Raditi na sva četiri polja i pokušavati sinhronizovati sva četiri bića je prava autentičnost. 

Možda smo roditelj koji se lomi da li da bude pun ljubavi i pažnje prema detetu ili „hevi“ kako bi dete postalo sposobno i samostalno. 

Možda smo poslovni partner i brat koji mora da odluči kako da priča sa bratom oko posla, porodice i novca. 

Možda smo ljubavni partner sa raznim očekivanjima i prijatelj sa bezuzročnom ljubavlju u isto vreme, pa opet moramo da odlučimo kako da delujemo u teškim situacijama.

Svaka odluka je ok

U svakom slučaju smo ljudsko biće i sve odluke su ok dogod ih mi razumemo i znamo odakle su došle. Ja sam u raznim situacijama bio i roditelj pun ljubavi i „hevi“ otac sa željom da dete spozna svoje potencijale. Bio sam brat koji želi da služi brata i poslovni partner koji mora da kaže kada neke stvari nisu u redu. Bio sam i partner koji je delovao iz sva četiri bića, pa bi neko ko posmatra sa strane rekao kako nisam autentičan. 

Svaki put sam morao da izaberem koje biće slušam. Dok nisam razumeo ko sam i koji su sve delovi mene, nisam bio ok sa raznim odlukama. Kada sam shvatio da me ima puno različitih, razumeo sam da su svi delovi bitni i korisni i da treba da im dozvolim da deluju u određenim situacijama. Tako sam upoznao sebe i svoju autentičnost. Zapravo, pre će biti da sam na tom putu, a proces traje ceo život. 

A koji deo sebe vi slušate?