Želiš rezultat? Uradi domaći!

Svaki dan se budimo sa nekim novim idejama, željama, stvarima koje treba da ostvarimo. Bilo da je vezano za posao, decu, ljubav, telo ili prijatelje, uvek su tu rezultati ka kojima težimo. A još od škole smo jedva čekali da se sklonimo od profesora i njihovih reči „uradi domaći“! 

Kao preduzetnik se susrećem sa time svaki dan. Svakim danom gledam da dođem do novih rezultata do kojih pre nisam došao. Što znači da kročim putevima kojima do sada nisam išao. Što opet znači da imam ideju, želju i viziju, ali zapravo nemam pojma kuda idem.   

Jedna od ključnih stvari u poslu je bila upravo ta rečenica koju sam se trenirao da ponavljam sebi, „uradi domaći“. Puno puta sam to propustio. Skoro sam to spomenuo i u drugom tekstu, kako sam izgubio novac zato što nisam uradio domaći. 

A šta je taj domaći?

Jednostavno je zapravo, iako umemo da izgubimo to iz vida. 

Kada smo klinci pa krećemo onako nespretno da se muvamo, imamo razne ideje, motive i želje radi kojih ulazimo u te odnose, a pojma nemamo kako da ih gradimo, održavamo i dopunjavamo.

Naravno da učimo iz iskustva koja nekada umeju da budu bolna, ali malo teorije iz mudrih knjiga i tuđih iskustava nisu na odmet. To znanje nam širi vidike i pomaže da situacije i iskustva koja su pred nama podnesemo lakše i lepše. 

Uglavnom nas bolne situacije nateraju da svemu damo smisao i tako krećemo da tražimo odgovore u knjigama, predavnjima, radionicama. Počnemo da učimo kako da pokazujemo ljubav, kako da upravljamo svojim emocijama, kako da iskomuniciramo sve što je neophodno, itd… Ako uradimo taj domaći ranije, dalji odnosi će da budu lakši.

Recimo da krećete u posao

Završili ste medicinu, a otvorili biznis pravljenja ekoloških tanjira od konopljinog lista (svaka čast na ideji btw.). Sve znanje kako organi u telu funkcionišu vam neće pomoći. Ideja je divna, održiva i ekološka, vizija je tu, ali rezultat je daleko. Kako se prave tanjiri? Kako se uzgaja konoplje? Koje mašine nabaviti? Kako zaposliti prave ljude? Kako otvoriti firmu? Gde plasirati proizvod? Kako plasirati proizvod? A marketing?

Od jednom se pojavljuje toliko stvari na koje nam treba odgovor. Tu dolazimo opet do dve magične reči „uradi domaći“! Mnogi ljudi se smore kada vide šta sve ne znaju i shvate da treba da urade taj domaći. Tu onda ideje padaju u vodu i sve što ostane jednog dana je spisak lepih želja koje smo zamalo ostvarili.

Ali rezultat je zapravo dostupan svima. Fora je što moramo umesto teškog fizičkog rada da ubacimo puno teškog emotivnog rada. Tu nastane problem. Nismo spremni da uložimo energiju da se posvađamo sa umom, lenjošću ili pak nemamo dovoljno jasnu i jaku motivaciju za to. Kako god bilo, ulaganje određene energije u učenje i proučavanje je neophodno, i glupavo je računati na uspeh bez da smo to uradili.

Emotivni rad

Godine 2017. sam krenuo da proučavam nešto što mi je postalo interesantno, a to su Blockchain tehnologija i Bitcoin. Proveo sam minimum 30-40 sati proučavajući te dve stvari dok nisam odlučio je to nešto čime se ozbiljno treba pozabaviti. Krenuo sam oprezno, znajući da ću iskustveno naučiti puno i da mogu ozbiljno da omanem.

Godinu dana kasnije je tržište puklo i moji „gubici“ nisu bili strašni, ali nisu bili ni mali. Srećom, sve što sam naučio prethodno mi je pomoglo da ostanem tu gde jesam, produbim znanje, i posle dupliram sve što sam izgubio. Domaći koji sam uradio je bio veoma koristan, ali zapravo nije bio dovoljan. Trebalo je još minimalno toliko sati uložiti, možda onda bi rezultat bio brži. Popodneva koja su mogla da se provedu u razgovorima sa prijateljima, gledanju filma, vožnji bicikla, ja sam provodio slušajući i čitajući o tome. Posvećeno vreme je jedan faktor, „emotivni rad“ koji spominjem je drugi faktor, što su žrtvovanje stvari koje mi se sada rade, zarad znanja, iskustva i dugoročnih rezultata.

Čitati knjige „Kako biti uspešan roditelj“ od Tomas Gordona ili „Deca to zaslužuju“ od Barbare Koloroso sa 20 godina je težak emotivan rad. Nije bilo lako izabrati baviti se time umesto provoda sa društvom. 

U biznisu preko 20 godina možete samo da zamislite koje škole su bile. Kako zaposliti i zadržati najbolje ljude je jedna od najvažnijih stvari koju treba naučiti (btw. Brian Tracey ima knjigu koja se tako zove, svakako je potražite). Ali znate šta? Ako ne umete matematikom da vladate, onda vam je i to džaba! Možete opet imati sve to, a ne umeti da napravite odličan proizvod. Ni to onda ne daje prave rezultate.

Integralno razmišljanje

U koju god oblast da ulazimo, znanje nam je neophodno. Opet, iluzorno je razmišljati da je samo jedna stvar dovoljna. Uraditi domaći znači da treba provesti što više sati proučavajući oblast koju želimo, slušajući tuđa iskustva i onda krenuti da radimo na tome. Od samog sedenja nema ništa. U procesu delovanja ćemo naučiti šta još ne znamo, pa ćemo se uhvatiti tog znanja, proučiti i nastaviti dalje. 

Svaka oblast ima puno toga što nosi sa sobom. Mislim da je jako važno imati to na umu i upustiti se u proces. Odustati na početku samo radi zone konfora nema smisla, jer tada potpisujemo da rezultat sigurno nikada neće biti postignut. 

Vožnja bicika zahteva da znamo da okrećemo pedale, držimo ravnotežu, posmatramo okruženje, pratimo znakove, duvamo gume, kočimo u pravo vreme… Bez tog znanja, padamo, lomimo se ili jednostavno se ne pokrećemo.

Bez da pročitate detaljno knjigu „Pet jezika ljubavi“ mnogo ćete teže otkriti kako vaš partner izražava ljubav, kako vi izražavate, i zašto ponekad ne možete da se uskladite. Nezadovoljstva se pojavljuju, a niko nije kriv. Jednostavno nemamo znanje.

Odnosi zahtevaju da znamo kako da komuniciramo, slušamo, razumemo, činimo, podržavamo, brinemo, lečimo, nasmejemo, zagrlimo, podnesemo suze i žrtvujemo se. Mudrost je znati da to sve treba savladati, a hrabrost je ući u taj proces. Savršeno ne postoji (to nam godine trebaju da naučimo), ali svakako možemo doći do predivnih rezultata. Sve što zamislimo je ostvarivo. Sve znanje koje nam za to treba je tu i lako dostupno. Potrebno je samo uložiti napor i uraditi taj domaći.